Svako vreme stvara svoju umetnost. Tako se u naše doba uz klasičan balet, koji se i dalje neguje, razvio moderan balet. ON traži bogatije i slobodnije pokrete tela, koji mogu izraziti mnoštvo misli, osećanja i težnji današnjeg čoveka i njegovog života. Počeci savremenog baleta javljaju se u Italiji u XV veku odakle sredinom XVI veka prelaze u Francusku. Balet se usavršio u Francuskoj odakle se proširio i u druge zemlje. U prvim godinama svog postojanja zvao se "slobodan ples" a kasnije dobija naziv "moderni ples". 1900. godine neki evropski plesači počinju da se bune zbog nefleksibilnosti klasičnog baleta. Oni napuštaju špic patike, klasičnu baletsku tehniku i kostime te pokušavaju nešto novo. Početkom XX veka Sergej Đagijev okuplja mlade koreografe i muzičare stvarajući moderan balet koji teži jedinstvu pokreta i muzike.
Koristeći elemente klasične baletske tehnike, drevnih i modernih narodnih i društvenih igara, savremeni baletski izraz ima širok odjek. Ono uključuje različite igračke škole i predstavljaju ga izvođači, koreografi, pedagozi mnogih zemalja koji teže da stvore novu igru koja bi odgovarala specifičnim duhovnim potrebama čoveka dvadesetog veka. Upravo odatle i potiče reč "moderno" - savremeno. Predvodnica modernog baleta je Isidora Dankan. Postoji mnogo stilova u modernom i jazz baletu a među njima su Marta Graham, Horton, Limon, Mattox itd.
Prvi Moderni plesači su bili: Loie Fuller, Isadura Duncan, Ruth St. Dennis, u Americi i Rudolf Laben, Emile Jaques -Dalcroze, Francois Delsarte u Evropi. MOderni ples se najbrže razvio u centralnoj Evropi gde su odmah i otvorene škole.
Godine 1915. otvara se prva škola modernog plesa u Americi. Osnivači modernog plesa su nastavili da prave koreografije zasnovane na mitovim a i legendama, kao u klasičnom baletu, ali su kasniji koreografi pravili koreografije po pričama iz svog vremena. Tako su Kasnije koreografije oslikavale uglavnom društveno uređenje, socijalno stanje balerine itd.
M. Mitrović.
CHOSE TO BE HAPPY - GRUPA YOUTH, korograf Nastasja Andrejević
Kejt Vinslet bila je prvi izbor za glavnu ulogu u drami o posleratnoj Nemačkoj, "Reader". Zbog zgusnutog rasporeda snimanja ulogu je morala da odbije. Drugi izbor bila je Nikol Kidman koja zbog trudnoće neće moći na filmski set. Kako je snimanje moralo biti odloženo zbog produkcijskih razloga, Kejt je došla na svoje je snimanje organizovano upravo u periodu kada njoj odgovara. Pošto su usklađene holivudske ukrštenice svi su srećni - što zbog posla što zbog proširivanje porodice Kidman. "The Reader" je nastao prema bestseleru iz 1995 god. autora Bernarda Šlinka koji govori o ženi koja je imala ljubavnu aferu sa tinejdžerom.